LETI PERJE NA RELACIJI MAĐARSKA - HRVATSKA Traje brutalan okršaj na mrežama, pominju i Srbiju: SIJARTO NE ŠTEDI!

Na društvenim mrežama ovih dana buknuo je okršaj između hrvatskog ministra privrede Ante Šušnjara i mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, u čijem središtu je pitanje transporta ruske nafte.

Hrvatska je, naime, odbila zahtev Mađarske i Slovačke da kroz JANAF-ov naftovod transportuje rusku naftu, piše Jutarnji, konstatujući da bi da je donela suprotnu odluku zapravo omogućila još veće profite mađarskom MOL-u.

I dok hrvatski mediji pišu o sukobu dva ministra, u tekstovima se konstatuje da MOL, u međuvremenu, širio svoje regionalno carstvo, ulaskom u pregovore oko preuzimanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Kako navodi Jutarnji, sama geografija JANAF-ove trase — od Omišlja na Krku prema mađarskoj granici, prolazeći kroz Srbiju — čini MOL ključnim ekonomskim akterom na putu kojim bi eventualno potekla i nafta koja se sad traži od Hrvatske.

Kako je sve počelo?

Mađarski ministar spoljnih poslova je 15. februara na društvenoj mreži Iks napisao da Ukrajina iz "političkih razloga" odbija obnoviti tranzit ruske nafte naftovodom Družba, te da je zajedno sa slovačkom ministarkom Denisom Sakovom uputio pismo hrvatskom ministru Šušnjaru. Zahtev je bio da Hrvatska dozvoli transport ruske nafte prema Mađarskoj i Slovačkoj kroz Jadranski naftovod JANAF.

"Očekujemo da Hrvatska, za razliku od Ukrajine, neće ugroziti sigurnost snabdevanja Mađarske i Slovačke iz političkih razloga", napisao je mađarski ministar.

Šušnjarov odgovor stigao je dan kasnije: "Ohrabrujuće je čuti Mađarsku kako s takvim uverenjem govori o pravu EU, evropskim vrednostima i obavezujućim pravilima", naveo je on dodavši da su Mađari godinama tvrdili da JANAF nema kapaciteta i da su tarife previsoke, a da sada traže upravo taj isti naftovod pozivajući se na obaveze unutar EU-a.

"Infrastruktura se ne menja preko noći. Narativi se ponekad menjaju“, zaključio je Šušnjar, dodavši u objavu citat na kome piše "Nikad ne verujte ničemu dok to nije službeno demantovano.“

Šušnjar je pritom označio u svojoj objavi i mađarskog i slovačkog kolegu, kao i Evropsku komisiju i komesara za energetiku Kadrija Simsona, ali i ukrajinskog premijera Denisa Šmihala i ukrajinskog zvaničnika Vasilja Kiriliča.

Nakon Šušnjarove replike, odgovorio je i Sijarto navodeći da "Mađarska ne traži uslugu, već poštovanje obavezujućeg prava EU" u slučaju da tranzit postane otežan ili nemoguć.

"Ukrajina je blokirala Družbu, a zakonodavstvo EU u takvim okolnostima omogućava Mađarskoj i Slovačkoj uvoz ruske nafte morem. Sada se Jadranski naftovod može koristiti za ono zbog čega je i izgrađen: kao dopunska ruta kada su isporuke sa istoka otežane, čak i ako samostalno ne može u potpunosti snabdevati Mađarsku i Slovačku".

POGLEDAJTE I - SKANDAL SA POMILOVANJEM ZLOSTAVLJAČA DECE, VANREDNO STANJE... Mađarska pred KLJUČNIM MOMENTOM, svi gledaju u Orbana

Mađarski premijer Viktor Orban ulazi u novu izbornu godinu u drugačijoj atmosferi nego prethodnih 15 godina, koliko je na vlasti. Njegova stranka Fidesz od 2010. redovno osvaja dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu, a politički sistem oblikovan je tako da joj daje stabilnu prednost. No prema aktuelnim anketama, Fidesz prvi put ozbiljno zaostaje za novom opozicionom strankom Tisza.

Orban je u proteklim mandatima menjao ustav, reformisao izborni sistem i učvrstio kontrolu nad ključnim institucijama, uključujući sudove i javne medije. Kritičari takav model opisuju kao duboko centralizovan sistem sa formalnim demokratskim mehanizmima, ali sa jasnom strukturnom prednošću vladajuće stranke.

I demokratija i ekonomija su u ozbiljnim problemima

Evropski parlament je 2022. ocenio da se Mađarska više ne može smatrati punom demokratijom. Evropska unija i dalje zadržava više od 20 milijardi evra sredstava namenjenih Mađarskoj, pozivajući se na zabrinutost zbog vladavine prava, korupcije i nezavisnosti pravosuđa. Ta sredstva mogla bi biti odblokirana u slučaju sprovođenja reformi, no Budimpešta zasad ne pokazuje spremnost na veće ustupke.

Istovremeno, ekonomski uslovi u zemlji znatno su se pogoršali. Inflacija je 2023. premašila 17 odsto, a cene hrane od 2019. do 2025. porasle su za više od 80 odsto. Realni prihodi dela stanovništva pod pritiskom su visokih troškova života, što se sve češće pominje kao razlog pada podrške Fideszu.

U takvim okolnostima pojavio se novi politički akter – stranka Tisza, koju predvodi Peter Mađar, bivši visoki funkcioner Fidesza. Za razliku od prethodnih izbora, šira opozicija ovog puta pokazuje veću spremnost na saradnju, pokušavajući da izbegne podele koje su u prošlosti obezbeđivale Fideszu komotne pobede.

Analitičari upozoravaju da sama pobeda u glasovima možda neće biti dovoljna. Zbog raspodele izbornih jedinica i strukture sistema, opozicija bi, prema procenama pojedinih političkih stručnjaka, trebalo da osvoji osetno više glasova na nacionalnom nivou kako bi obezbedila parlamentarnu većinu.

Vanredno stanje

Mađarska je i dalje u vanrednom stanju uvedenom zbog rata u Ukrajini, što vladi daje proširena ovlašćenja za donošenje odluka uredbama. Takav okvir dodatno komplikuje političku situaciju u slučaju tesnog izbornog rezultata.

Orbanova spoljna politika takođe je pod lupom. Mađarska je među retkim državama Evropske unije koje su zadržale snažne energetske veze sa Rusijom, a Budimpešta je u više navrata blokirala ili usporavala evropske odluke vezane za pomoć Ukrajini. Istovremeno, Mađarska razvija bliske ekonomske odnose sa Kinom, koja je postala njen najveći neevropski trgovinski partner.

Orban je poslednjih godina imao i otvorenu političku podršku iz dela američke konzervativne scene, o čemu svedoči i nedavna poseta Trampovog šefa diplomatije Marka Rubija, koji je dao nedvosmislenu podršku Orbanu uoči predstojećih izbora.

No međunarodni odnosi zasad nisu presudan faktor u domaćoj političkoj dinamici, gde su ekonomska pitanja i životni standard postali dominantne teme.

Skandal sa pomilovanjem zlostavljača dece

Prošle godine mađarska predsednica Katalin Novak podnela je ostavku nakon što je postalo poznato da je pomilovala osobu povezanu sa slučajem zlostavljanja dece, što je izazvalo masovne proteste. Taj događaj dodatno je narušio percepciju političke stabilnosti.

Uprkos padu podrške, Fidesz i dalje raspolaže snažnom infrastrukturom i resursima države. Politički teren, prema ocenama više analitičara, nije ravnopravan, a vladajuća stranka ima znatnu prednost u kampanji.

Moguća prva ozbiljna promena nakon gotovo 16 godina

Ključno pitanje ostaje koliki je stvarni razmer nezadovoljstva birača. Ako se trend pada podrške nastavi i pretoči u jasnu izbornu prednost opozicije, Mađarska bi se mogla suočiti sa prvom ozbiljnom promenom vlasti nakon 16 godina.

No jednako je moguće da će sistem koji je Fidesz godinama oblikovao ponovo obezbediti njegov ostanak na vlasti. Odgovor na pitanje iz naslova zavisiće pre svega od birača, odnosno od toga da li će nezadovoljstvo prerasti u dovoljno snažan i organizovan politički pomak.

Bonus video:

(Espreso/NIN/Index)